Zvezdani soneti, Milan Drašković

Zvezdani soneti, Milan Drašković





 P O Č E T A K     P O T R A G E


Tražimo njega, svet balzamom začaran,
skrivena vrata korak dalje od stvarnog,
kristalne šume, ogledalo čudesnog,
tražimo svet što je našem svetu sličan.

Duga plovidba dimenziji do naše
u plamenom zamahu iza svih zvezda –
kraj puta i noć koja se, gle, prikrada
peni od zvezda za herbarijum duše.

Plamen što spava pod pepelom pejzaža
zdrobljenog sunca i svirepoga neba,
udahnuće nov život tamo gde treba –

jer  trunu zvezde  aleji plavih ruža,
dok prizivaju nostalgične poglede
na izgubljen svet, onaj skriveni negde.



 Z N A K     N E B A


Izgubljeni svet, onaj skriveni negde...
Pod plaštom zvezda slava koja ga prati
postaće balast. Pa kome verovati
tragom jednog sna, kad i legende blede?

Vreme zvezdanog plača, igra krvi i
praha. Potentna stegna puna semena
zvezdane hidre čuvaće od vremena –
večna je želja da na cilj stigneš prvi.

Kosmički koktel crnih zvezda ispiće
gen van kontrole – tražeći novi izvor
tu gde caruje izobličeni prostor.

Tajni znak neba možda ipak dobiće
neočekivan  gost sa daleke zvezde –
pod praznim nebom produžetak legende.

 Z V E Z D A     S I R O Č E


Pod praznim nebom produžetak legende:
zvezdanoj sestri naši brodovi plove –
žderač stvarnosti uvek nađe svetove
tako daleko, ono skriveno negde.

Noćas krademo zvezde – zvezdu siroče.
Moć u auri u plesu androida,
vremenska petlja koja se naglo kida –
zaplet što liči na požutele priče.

Šapat kamena usred zvezdane jeze
prazni tišinu nasmejanih himera
i ukrašava tajnoviti bruj sfera.

Obruč samoće za svete simbioze,
plamenom točku ritam koji je sličan,
zvezdani nektar pred utonuće u san.


 I G R A     F O T O N A


Zvezdani nektar pred utonuće u san
ti bi da primiš. Dok tražiš netaknuto,
mučen sumnjom da postoji takvo mesto,
odnekud stigne zvezdani zapis na dlan.

Magnet ponora otvara svoje dveri
čauri noći. Mašta kad se otrgne
gravitaciji, zavesa kad se digne
s uspomena i senki dalekih stvari –

tad te dotakne lepotom što ne prašta
duboka tmina. Svet gledan trećim okom –
kameni idol, kip sa zlatnim jezikom.

Progonstvo zvezda – prostor tad te proguta,
kad podseti na krik radosnih jezera
igra fotona u beskraju etera.


 Naslovna slika, Džordž Vilijam Rasel, Nije li to veliki Babilon koji sagradih?, 1909.

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".